Археолошки локалитет Municipium DD, комплекс римског и античког насеља, лоциран на обе стране магистралног пута Рашка – Косовска Митровица, у селу Сочаница, СО Лепосавић, припада типу римских провинцијских градова. Подигнут је у II веку на остацима праисторијског насеља у периоду доминације Римљана на овом простору и трајао до почетка IV века. Град се слободно простирао, формирајући приближно трапезоидну основу на чијем су се североисточном и источном рубу налазиле градске некрополе. Форум и друге јавне грађевине захватале су његову источну ивицу, средиште је припадало трговачком и занатском делу града, док се на најнижој тераси, налазио склоп инсула са стамбеном архитектуром. Његова превасходна функција била је урбанизација и заштита постојећег рударског насеља и фаворизовање рударске делатности у непосредној близини.
Поред самог насеобинског језгра на потесу “Лука” које се простире на 30 хектара, град је чинио и већи број разнородних објеката сконцентрисаних на површини од око 7,5 км2 на већем броју локалитета. На локалитету “Тројан - град” који је најистраженији део локалитета налазе се остаци форума оформљен крајем III века са објектима: basilica urbana, horrea – две бочне тробродне правоугаоне грађевине, унутрашње двориште са портикатом и храм посвећен Антиноју, подигнут у времену 136 - 138 године.
У непосредној околини форума и на самом форуму налази се већи број некропола из римског, античког и средњовековног периода као и рудни ревири и шљакништа за експлоатацију сребрне руде. У средишњем делу сале базилике констатовано је постојање остатака терми преко којих је и подигнута базилика. У непосредној близини форума лоцирани су остаци малих терми као и остаци два сакрална објекта на простору данашње зграде некадашње општине у Сочаници.
Basilica urbana municipii D.D. која захвата простор од око 880 м2, лоцирана јужно од форума, на супротној страни decumanus maximusa, правоугаоне је основе димензија 55 х 16,75 м. Подигнута је у времену Тетрахије крајем III и почетком IV века. Састоји се од три дела: атријум са пространом екседром, трем и дуга тробродна сала са полукружном апсидом на истоку. Зидови базилике, дебљине 1,05 м, рађени су у алтернацији ломљеног камена, облутака и спорадично употребљеним сполијама са унутрашњом масом коју је чинио лив. Као либаж употребљавани су редови пластично обрађеног камена или опеке са основним простором покривеним кровом од тегула и imbrexa.
Кроз врата у северном зиду базилике улази се у atrium libertatis, правоугаоно отворено унутрашње двориште базилике, димензија 14 х 7 м, одређен за вршење функција муниципалних цензора. На његовом источном зиду налази се дубља екседра, димензија 11 х 6 м, са лучно засведеним отвором првобитно покривена полукалотастим сводом која је вршила функције трибунала. Испред фасаде базилике налазио се ред од 5 стубаца који су носили једносливни кров отвореног трема - chalcidicum. Из трема се кроз троја врата у чеоном зиду базилике улазило у пространу тробродну салу, димензија 33 х 14,75 м, која се у оси средњег брода завршавала полукружном апсидом. Под у средњем броду базилике је био рађен од камених плоча а кров је био покривен дрвеном конструкцијом која је носила двосливни кров средњег брода и ниже, знатно мање једносливне кровове бочних бродова. У југоисточном делу сале базилике откривени су делови терми – piscinae а на јужни зид базилике наслањају се делови терми. На простору базилике археолошки су истражене гробне целине 80 скелетних сахрана из средњег века које су својим укопима пробиле под у базилици.
