Захвалница
ЗАХВАЛНИЦА
Посебну захвалност упућујемо

Андриани Милуновић из Општине Лепосавић и Николи Радосављевићу из Спортско - туристичке организације општине Лепосавић на несебичној помоћи и доприносу у реализацији пројекта, као и Зорану Гарићу из Покрајинског Завода за заштиту споменика културе из Приштине са измештеним седиштем у Лепосавићу на уступљеним документима и Радољубу Кнежевићу и Гојку Миливојевићу из Лепосавића на сарадњи у реализацији пројекта.

Захваљујемо се и Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској на Благослову, као и свим људима Лепосавића на доброј вољи, помоћи и искреном гостопримству.

Аутори     



Дигитална мапа културног наслеђа општине Лепосавић
израђена је уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију
Владе Републике Србије
      Дигитална мапа          културног наслеђа  
општине Лепосавић

X
Врачево
црква светих Козме и Дамјана
Врачево се налази 17 км северозападно од Лепосавића и 8 км западно од Лешка. Село је разбијеног типа и лежи на североисточним огранцима Рогозне, између села Бара, Требића, Каљина, засеока Рватске и новопазарских села Одојевића, Јове, Грађановића и Јабланице. Село се дели на засеоке : Риково, Завада, Врба, Долац, Живо дере и Манасе. Површина катастарске општине Врачево износи 1.427 ha. Средња надморска висина села је 569 м. Село је добило име по истоименој цркви посвећеној Св. Врачима, лекарима и светитељима, Кузману и Дамјану. Црква посвећена Св. Врачима на простору званом “Врачевски дол“ подигнута 1316. у засеоку Долац и спомиње се као Ђурђева црква у Ибру. Као манастир Врачи записана је у Сопоћанском поменику крајем XIV века. После 1389. манастир Врачи је спаљен. У другој половини XVI вeка црква је обновљена али је у XVII и XVIII веку поново паљена и рушена. 1860. црква је поново подигнута а 1863. је при цркви отворена прва српска школа у овим крајевима.

Црква Светих Козме и Дамјана свој садашњи изглед добила је у обнови 1860.године, о чему сведочи и запис у плиткој лунети изнад јужног портала. Године 1876. запаљене су и школа и црква а 1889. су поново обновљене. Црква је опљачкана а школа спаљена 1912. године. Засеок Долац се помиње 1363. у повељи цара Уроша о замени жупе Звечан за жупу Брвеник између челника Мусе и кнеза Војислава Војиновића. У Повељи Долац је обележен именом властелина Дубила као постељиначно насеље које је за свог господара обављало разне послове: пређа вуне, плетење, штављење коже, кројење тканина за одело и др. Засеок Заваде помиње се у попису Крајишта Иса-бега из 1455. као тимар Исака са 6 српских кућа. Засеок Врачева Врба се помиње у турском попису из 1455. године. Дели се на Горњи и Доњи крај. Горњи крај се назива још и Пода. Засеок Риково се помиње у турском попису 1455. под именом Ракева са 14 српских кућа.

Црква Св. Врача је једнобродна, триконхосна грађевина, димензија 19.45х11.15 м. Oснову цркве чине припрата, наос и три апсиде: централна - источна и две бочне, северна и јужна, на унутрашњој и спољној страни решене полукружно. Улази у цркву су на западном зиду припрате и источном зиду наоса. Под у цркви је рађен од надгробних плоча секундарно употребљених, од којих се на некима налазе натписи а на амвону је мермерна розета са уклесаним мотивима у виду љиљана из XVI века.

Живопис, само на своду припрате, рад је неуког мајстора а у олтару је филигрански крст са натписом из 1909., неколико икона и литургијских књига из XIX века. Иконостас од дрвета је дело Станка и Стојчева из Крушевског Битоља, рађен 1899.

Црква је окружена је старим гробљем и смештена у порти на заравњеном платоу. Порта је ограђена дрвеном оградом и истом одвојена од новијег гробља, лоцираног на јужној страни локалитета, на узвишењу. У јужном делу порте лоцирана су два мања објекта – већи, просторије пароха и мањи, остава а у североисточном, новоизграђени звоник.

Санација и рестаурација темеља, зидова и кровног покривача цркве Св. Врачи, изазвана земљотресима 1979. и 1985. иницирала је археолошко-истраживачке радове у порти црк-ве Св. Врачи, септембра и октобра 2002. и том приликом су про нађени остаци раније цркве над којима је подигнута садашња црква.

Остаци старе цркве указују да је била мања једнобродна грађевина са апсидом на истоку и наосом на западу. Зидана је притесаним каменом и сигом везаним дебљим слојем малтера. Остаци зидова цркве ширине 0.7 м местимично су очувани у висини 0.49 – 0.53 м и леже на темељима очуваним у висину од 0.38 м, рађеним од већих комада необрађеног камена везаних лошим, крупнозрнастим малтером, чија ширина незнатно одступа од ширине зидова цркве. Црква је имала улаз на западном зиду наоса у виду веће камене греде и под од правилно клесаних, тањих, камених плоча очуван само у траговима. Камене плоче пода делом су нагореле а под је урушен обрушавањем грађевинског материјала са зидова који су страдали у неком од пожара у цркви. Северни зид цркве је откривен у дужини од 9 м а западни зид наоса у дужини 2.15 м. Западни, јужни и источни зид са апсидом, подилазе под темеље новосаграђене цркве и завршавају у наосу и припрати цркве из XIX века.

Гробље, које окружује стару и нову цркву и начин сахрањивања сведочи о дугом континуитету сахрањивања и његовој девастацији подизањем цркве у XIX веку и изградњом новог звоника. Оскудан покретни археолошки материјал (пар фрагмената атипичне средњовековне керамике) не даје довољно квалификованих по датака о времену подизања цркве али се обзиром на њену основу, величину и материјал којим је зидана, може сврстати у ред цркава типичних за просторе Косова и Метохије подизаних до XV века.

Последњих деценија црква у Врачеву је била искључиво парохијског карактера. Током 2005. порушени су стари и подигнути нови конаци и манастир је заживео. Приликом извођења земљаних радова тешком механизацијом у потпуности је девастирана ранија некропола која се налазила јужно од цркве на простору садашњег конака.
ЛЕПОСАВИЋ Сочаница Лешак Остраће Јошаница Дренова Земаница Небеске столице Врачево Улије Церања Дубока Бистрица Бело Брдо Планиница Јариње Рватска Баре Гулије Дрен Црвени Добрава Борчане Лозно Копориће

Дигитална мапа културног наслеђа општине Лепосавић реализована је под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију са намером да широј јавности прикаже обрисе изузетног културног и духовног богатства овог краја. Основна намера и циљ дигиталне мапе јесте да буде подстицај за будућа истраживања, чувања и представљања богатог културног наслеђа општине Лепосавић, које ће се стално допуњавати новим садржајима. Надамо се да ће „културно осветљавање“ богатства културе и традиције Лепосавића, односно Косова и Метохије, а самим тим и Србије као целине и васколиког српског рода бити стожерна и стална активност институција и појединаца на неговању, чувању и изградњи српског идентитета и трајања.