Као резултат сарадње Центра за културу из Лепосавића и Народног Музеја „Топлице“ из Прокупља, од 2006. године у Сочаници, у згради некадашње основне школе постоји „Спомен соба Топличког устанка“. У њој се налазе бројни предмети, документи, фотографије, карте, мапе и друга грађа у вези са једним од најважнијих историјских догађаја који су се одиграли у овом крају.
Топлички устанак 1917. године, познат и као устанак на југу Србије или народна буна, био је српски устанак против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. То је био једини “устанак иза фронтова” односно једини устанак у некој држави окупираној од Централних сила током целог Првог светског рата.
Устанку је претходило четовање, које се наставило се и по његовом угушењу. Избијању устанка допринело је више чинилаца, међу којима је најважнији бруталан режим у окупираним областима. Непосредан повод за устанак је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице, Копаоника, Лепосавића и Пусте реке.
Масовни устанак је трајао од 21. фебруара до 25. марта 1917. године. Устаничка војска сручила се у рано пролеће 1917. године са планина у равнице и окупаторске гарнизоне, заробила око хиљаду бугарских војника и ослободила велики део јужне Србије. Највеће борбе су вођене у долини јужне Мораве, на Копаонику и на северу Косова. Било је борби и у другим деловима Србије. Да би угушиле устанак, централне силе су морале са фронтова на Сочи и Солуну повући читаве дивизије.
Општим народним устанком је створена такозвана „Топличка слободна република”, која је трајала месец дана. Обухватала је територију Топлице, Јабланице, Јастрепца, источних и средњих предела Копаоника.
Током устанка настрадало је преко 20.000 Срба, односно око 2.500 војника и близу 18.000 цивилних жртава, што Топлички устанак сврстава у најтрагичније догађаје не само Првог светског рата већ и новије српске историје. Ипак, без обзира на све бруталне мере Бугарске и Аустроугарске, мир се није сасвим вратио у ове крајеве ни након угушења устанка.
