Сочаница се налази 5 км јужно од Лепосавића на десној страни реке Ибар. Површина катастарске општине Сочаница где је атар насеља износи 1.929 ha. Седиште је месне заједнице Сочаница. По положају спада у ред разбијених насеља са махалама: Крушевље, Јевтићка Мала, Крш Мала, Маљићи, Мала, Поток Мала, Грабље, Беглук, Долима, Равниште и Микулина.
У писаним изворима село се први пут помиње као Селчаница 1315. у Светостефанској повељи краља Милутина. У попису Крајишта Иса-бега Исхаковића 1455. помиње се Селчаница са 43 српске куће и данашњи заселак Сочанице, Николино, као посебно
село са 11 српских кућа и тимар топџије измећара Иса-бега Исхаковића. У Повељи цара Уроша из 1363. помиње се град Галич - тврђава која је с јесени 1149. после тродневне
опсаде освојена и порушена од стране војске Манојла I Комнина у селу. У попису Крајишта помиње се и село Николина данас Микулина засеок Сочанице. У Девичком катастигу из 1762. помињу се приложници из села “Сочанице у Копаонику”. У “Даници” из 1828.
Вук Караџић помиње да је село 1812. било под Карађорђевим устаницима.
У Сочаници у засеоку Крш-Мала у подножју брда Сокољаче налази се црква посвећена Усековању Св. Јована Претече подигнута 1836. године. Из 1363. постоје записи где се помиње и град Галич који се налазио на брду Галич према сочанској цркви, а којег помиње византијски историчар Јован Кинам, летописац византијског цара Манојла Комнена (1143-1180). У насељу Сочаница су и остаци старог римског града Municipium D. D., чији је живот трајао од II до IV века.
Лоцирана је у ограђеној порти и окружена на северној страни конаком из XIX века, западно су сувенирница и простор за паљење свећа из XXI века као нови манастирски конак лоциран десно од улаза у порту нешто западније од цркве.
Црква посвећена Усековању Св. Јована Претече у Сочаници је подигнута настојањем сеоског кнеза Ћирка који је већ 1864. убијен од стране Албанаца. Црква је мања једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом усеченом у стену Сокољаче и мањим павоугаоним наосом са улазом на западу.
У поду апсиде налази се усечена скривница пажљиво озидана ломљеним каменом везаним кречним малтером. Током санације цркве у 2009. испред спољне стране апсиде земља је пропала па се цела скривница открила. До скривнице се долази накнадно озиданим степеништем.
У непосредној близини цркве налази се извор Богдановац са монолитним каменим поклопцем на коме су рељефно вајане главе човека и лава. На јужном зиду унутар наоса налазе се две надгробне плоче са рељефно изведеним натписима.