Захвалница
ЗАХВАЛНИЦА
Посебну захвалност упућујемо

Андриани Милуновић из Општине Лепосавић и Николи Радосављевићу из Спортско - туристичке организације општине Лепосавић на несебичној помоћи и доприносу у реализацији пројекта, као и Зорану Гарићу из Покрајинског Завода за заштиту споменика културе из Приштине са измештеним седиштем у Лепосавићу на уступљеним документима и Радољубу Кнежевићу и Гојку Миливојевићу из Лепосавића на сарадњи у реализацији пројекта.

Захваљујемо се и Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској на Благослову, као и свим људима Лепосавића на доброј вољи, помоћи и искреном гостопримству.

Аутори     



Дигитална мапа културног наслеђа општине Лепосавић
израђена је уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију
Владе Републике Србије
      Дигитална мапа          културног наслеђа  
општине Лепосавић

X
Сочаница
Сочаница се налази 5 км јужно од Лепосавића на десној страни реке Ибар. Површина катастарске општине Сочаница где је атар насеља износи 1.929 ha. Седиште је месне заједнице Сочаница. По положају спада у ред разбијених насеља са махалама: Крушевље, Јевтићка Мала, Крш Мала, Маљићи, Мала, Поток Мала, Грабље, Беглук, Долима, Равниште и Микулина.

У писаним изворима село се први пут помиње као Селчаница 1315. у Светостефанској повељи краља Милутина. У попису Крајишта Иса-бега Исхаковића 1455. помиње се Селчаница са 43 српске куће и данашњи заселак Сочанице, Николино, као посебно село са 11 српских кућа и тимар топџије измећара Иса-бега Исхаковића. У Повељи цара Уроша из 1363. помиње се град Галич - тврђава која је с јесени 1149. после тродневне опсаде освојена и порушена од стране војске Манојла I Комнина у селу. У попису Крајишта помиње се и село Николина данас Микулина засеок Сочанице. У Девичком катастигу из 1762. помињу се приложници из села “Сочанице у Копаонику”. У “Даници” из 1828. Вук Караџић помиње да је село 1812. било под Карађорђевим устаницима.

У Сочаници у засеоку Крш-Мала у подножју брда Сокољаче налази се црква посвећена Усековању Св. Јована Претече подигнута 1836. године. Из 1363. постоје записи где се помиње и град Галич који се налазио на брду Галич према сочанској цркви, а којег помиње византијски историчар Јован Кинам, летописац византијског цара Манојла Комнена (1143-1180). У насељу Сочаница су и остаци старог римског града Municipium D. D., чији је живот трајао од II до IV века.

Лоцирана је у ограђеној порти и окружена на северној страни конаком из XIX века, западно су сувенирница и простор за паљење свећа из XXI века као нови манастирски конак лоциран десно од улаза у порту нешто западније од цркве.

Црква посвећена Усековању Св. Јована Претече у Сочаници је подигнута настојањем сеоског кнеза Ћирка који је већ 1864. убијен од стране Албанаца. Црква је мања једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом усеченом у стену Сокољаче и мањим павоугаоним наосом са улазом на западу.

У поду апсиде налази се усечена скривница пажљиво озидана ломљеним каменом везаним кречним малтером. Током санације цркве у 2009. испред спољне стране апсиде земља је пропала па се цела скривница открила. До скривнице се долази накнадно озиданим степеништем.

У непосредној близини цркве налази се извор Богдановац са монолитним каменим поклопцем на коме су рељефно вајане главе човека и лава. На јужном зиду унутар наоса налазе се две надгробне плоче са рељефно изведеним натписима.
ЛЕПОСАВИЋ Сочаница Лешак Остраће Јошаница Дренова Земаница Небеске столице Врачево Улије Церања Дубока Бистрица Бело Брдо Планиница Јариње Рватска Баре Гулије Дрен Црвени Добрава Борчане Лозно Копориће

Дигитална мапа културног наслеђа општине Лепосавић реализована је под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију са намером да широј јавности прикаже обрисе изузетног културног и духовног богатства овог краја. Основна намера и циљ дигиталне мапе јесте да буде подстицај за будућа истраживања, чувања и представљања богатог културног наслеђа општине Лепосавић, које ће се стално допуњавати новим садржајима. Надамо се да ће „културно осветљавање“ богатства културе и традиције Лепосавића, односно Косова и Метохије, а самим тим и Србије као целине и васколиког српског рода бити стожерна и стална активност институција и појединаца на неговању, чувању и изградњи српског идентитета и трајања.