Етно-поставка мали музеј северног Косова и понос Лепосавића налази се у Центру за културу "Сава Дечанац“

У тешким временима погрома Срба на Косову и Метохији и сталних активности на негирању и уништавању српске материјалне и духовне културе и идентитета на простору јужне српске покрајине, и док су странци, махом војници и официри Кфора, куповали, добро плаћајући, уникатни накит, одећу, тканине, дрвено посуђе, трофејно оружје, грнчарију и све друго што би им се допало, ентузијасти из Лепосавића међу којима и Мирослав Нинић борили су се да сачувају српску традицију и културу. Увек за корак испред, уместо новца, имали су само добру вољу и разумевање сународника који су вредне примерке прошлости, највише захваљујући њихововом ауторитету и ангажовању Центра за културу "Сава Дечанац" уступали углавном бесплатно.

По казивању Гојка Миливојевића, бившег директора Центра за културу "Сава Дечанац", који је заједно са Мирославом Нинићем, а уз помоћ Весне Омчикус, тадашњег кустоса Етнографског музеја у Београду, дао велики допринос да Лепосавић и северни Космет сачувају и изложе део своје прошлости и свог начина живљења у последњих 150 година. срећа је да су тада имали Мирослава коме није било тешко да пешице оде до најзабитијих села на Рогозни, Копаонику или Бајгори и да, често ризикујући и живот, по старим кућама, таванима и подрумима трага за експонатима који за власнике, све док се нису појавили заинтересовани странци, "нису имали никакву вредност“.

Етно-поставка ни у чему не заостаје за сличним поставкама у Београду, Нишу или Новом Саду, подељена је у три сегмента - земљано и дрвено посуђе, израда тканина и народна ношња, девојачка соба и имитација стамбеног простора са огњиштем, као симболом опстанка на Косову и Метохији.