Високо развијен, стилизован декоративни вез изведен на традиционалној одећи српског народа, посебно на женским кошуљама, а као сведена варијанта, између два рата јавља се у градовима на текстилним предметима покућства. Комбинација платна коришћеног за израду кошуља (најчешће конопљано, али и ланено, полупамучно и памучно), доминантна црвена боја веза изведена уз коришћење различитих материјала (вуна, метална нит, жута или бела срма, шљокице), коришћене технике и називи за одевне елементе, стварају спој који је резултат, али и рефлексија српског, византијског, романског и источнохришћанског културног круга.

Косовски вез спада у домен знања и вештина везених за традиционалне занате и представаља традиционални начин украшавања одеће српског народа на Косову, као и текстилног покућства и савремене женске одеће у градовима централне Србије и Војводине.

Под косовским везом подразумева се вез израђиван на текстилним предметима, између два светска рата, претежно у градовима Србије. Карактеришу га стилизовани комплексни мотиви, свођење на основну технику којом се изводио вез, али и верно преношење традиционалних орнамената. Он се визуелно, по техникама, материјалима и орнаментима, разликује од традиционалних везова српског сеоског становништа с Косова. Опстао, спорадично до данас, он не представља само украс, већ указује на дубља значења и, уз то везан, значај који му се приписивао и који му се још увек придаје.

Косовски вез се израђује на различитим предметима текстилног покућства, првенствено на онима којима се украшавао стамбени простор. Извођен је и на деловима женске савремене одеће, као што су хаљине и блузе, али и на деловима женске традиционалне ношње у Шумадији, и то млађе варијанте. По техникама израде, материјалима и орнаментима, овај вез нема пуно сличности с традиционалним везовима српског становништва с Косова, од којих су најпознатији и најбогатији они који су рађени на платненим деловима српске женске ношње – кошуљама – које сврставају у један од најлепших везова у бившој Југославији.