Локално становништво читав потез остатака античког археолошког локалитета и природних стена „Небеских столица“ назива „Црквине“.
Археолошко налазиште „Црквине“ датирају из касно античког (3. 4. век Нове ере) и ранохришћанског периода (5. 6. век Нове ере). На темељима старе хришћанске базилике у центру култног простора откривен је подни мозаик са изоморфним мотивима и сликом пауна, симболом васкрсења. Претпоставка је да се базилика налазила у склопу тврђаве из рановизантијског периода на брду Чучаица, јужно од „Небеских столица“.
„Небеске столице“ три стене природног порекла изнад локалитета „Црквине“ на надморској висини од 1913 м свој назив дугују „куму“ чувеном војводи Живојину Мишићу. Наиме, географско одељење Главног генералштаба Краљевине Србије у пролеће 1889.године организовало је топографско истраживање и премеравање државне територије за израду нове топографске карте.
Мишић је добио задатак да изврши премер земљишта за секцију Брус, која се у том периоду граничила са Турском, као пратња додељени су му један сеиз, пет војника са пушкама и трубач. Драгоцену помоћ је имао од војника Саватија из села Кaзноваће, од кога је записао све називе на територији Бруса осим назива „Небеске столице“ изнад Белог брда (јужно од Сувог Рудишта) које је сам именовао посматрајући три огромне стене које су му се учиниле као три велике столице. На данашњим топографским картама задржани су сви називи које је Мишић у току премеравања Копаоника уписао, укључујучи и највиши, кота 1913 м, који је именован „Небеска столица“. Рад на Копаонику је остао Мишићу у незаборавној успомени. Ево његових запажања:....“Са својим пространим расплећинама Копаоник је најромантичнији део Краљевине Србије... Воде и дивних извора има на све стране.... Упознати Копаоник то значи упознати један од најдивнијих крајева наше отаџбине“.
